Шампиони Србије у рукомету

1. Никола Пулетић С35
2. Зељко Томић С35
3. Стеван Сретеновић С35
4. Срђан Илић С35
5. Данило Ковачевић С34
6. Вељко Џамић С34
7. Урош Марковић Е22
8. Петар Токовић С25
9. Немања Живковић Е32
10. Дејан Маслић С23
11. Стефан Лончарић Е31
12. Бојан Радивојевић С13
13. Борис Радивојевић С13
14. Вања Милановић С12
15. Милан Миљковић С12
16. Иван Иван С42

Екипа Техничке школе ГСП је учествовала на републичком такмичењу у рукомету који се одржао у Караташу (Кладово) од 27.5 до 28.5.2013.  На овом такмичењу учествовале су екипе које су се квалификовале у својим окрузима тако да је било 9 екипа.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Извучене су екипе у 3 групе по 3 екипе, екипа ГСП-а је извукла групу у којој су  биле екипе Економско-трговачка школa из Врања и Техничка школа Михајло Петровић Алас из Косовске Митровице.

Прва утакмица је одиграна између екипа из Косовске Митровице и Врања (10:25).

У другој утакмици, у групи екипа,  ТШ ГСП-а играла је са Косовском Митровицом и забележила победу од 26:17.

У трећој утакмици која је одлучивала која ће екипа проћи у финалну групу екипа ТШ ГСП-а је тешком муком савладала екипу Врања која је на полувремену водила са 10:4, али изванредном игром у другом полувремену нарочито у одбрани, предвођени сјајним Жељком Томићем на голу који је примио само 2 гола, у другом полувремену остварена је победа од 14:12.

Другог дана такмичења играле су се утакмице за пласман, пошто је ТШ ГСП била прва у групи разигравала је за прва три места на такмичењу.

У финалној групи били су још екипе Светог Трифуна из Александровца и Гимназија Жарко Зрењанин из Врбаса.

У првој утакмици су се састале екипе из Александровца и екипа из Врбаса(17:25).

У другој утакмици екипа ТШ ГСП се састала са екипом из Александровца и после сјајне игре целог тима и опорављеног Стевана Сретеновића (није играо првог дана због повреде бутног мишића) извојевали победу од 23:14.

Трећа утакмица између ТШ ГСП-а и Гимназије Жарко Зрењанин из Врбаса је одлучивала о победнику пошто су и једна и друга школа имале победу у првим утакмицама.

Наши ученици су показали да имају велико срце и жељу за победом, пошто су против најјачег противника показали и најбољу игру на овом турниру.

Прво полувреме су завршили у своју корист резултатом 11:10 али су почетком другог полувремена имали пад у игри,  што је уиграна екипа из Врбаса вешто искористила и повела са 4 разлике.  Све до 5 минута пред крај су водили са 4 гола, али тада се буди наша екипа и са разбрањеним Николом Пулетићем полако топи предност Врбашана, да би у задњем минуту голом Уроша Марковића дошли до нерешеног резултата који нам у том тренутку доноси пехар.

У задњем нападу екипа из Врбаса није имала решење у нападу због одбране предвођене Вељком Џамићем, Немањом Живковићем и Данилом Ковачевићем није им допустила да дођу у шансу за гол.

Утакмица је завршена резултатом 22:22, али због боље гол разлике

ТЕХНИЧКА ШКОЛА ГСП ЈЕ ШАМПИОН СРБИЈЕ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ.

Желимо још да похвалимо Срђана Илића, Стефана Лончарића и Петра Токовића који су дали велики допринос овом резултату као и младе наде наше школе браћу Радивојевић и Дејана Маслића.

Чланак припремио тренер наше екипе,

 Милош Живојиновић, наставник физичког васпитања

ЦРВЕНО-БЕЛИ САН

Фудбалски клуб Црвена звезда основан је давне 1945.године. По броју освојених шампионата и купова, први је у Србији. Највећи успех клуб је постигао 1991. године када је освојен Куп европских шампиона у Барију, као и Интерконтинентални куп у Токију. Велика је част и задовољство играти за Црвену Звезду. Тога је свестан и Никола Владисављевић, ученик одељења М15. Талентован и перспективан играч, нада се успешној фудбалској каријери.

*Са колико година си почео да се бавиш овим спортом?

Фудбал играм од своје седме године, тако да је то већ осам година активног тренирања.

*Зашто баш Црвена звезда, а не неки други познати клуб?

Звезду волим одувек! То је наш највећи и најторфејнији клуб и част ми је да тренирам у Црвеној звезди.

*По чему је фудбал посебан у поређењу са другим спортовима?

Од малена сам играо фудбал са другарима, свидео ми се овај спорт и почео сам да тренирам.

*Који фудбалер ти је омиљени?

То је Пике из „Барселоне, где играју најбољи играчи на свету: Меси, Пујол, Ћави, Иниеста и други.

*Како успеваш да уклопиш тренинге са часовима?

Све може да се уклопи. Када идем пре подне у школу, онда ми је тренинг после подне, а када идем после подне, тренинг ми је пре подне. Све је сређено на најбољи начин.

*Опиши нам један свој тренинг!

Почињемо са загревањем, а онда се прелази на игру и увежбавање тактике. Теретана нам је забрањена, јер дизање тегова у мојим годинама утиче на раст. То ћу моћи тек за коју годину, када напун осамнаест година.

*Какви су услови тренирања?

Услови су одлични. Имамо свлачионицу, тушеве и ресторан.

*На којој позицији играш?

Ја сам штопер. То је задњи играч који се налази испред голмана.

*Постоји ли женски фудбалски клуб Црвена звезда?

Постоји! Основан је 2011. године.Оне играју у првој женској фудбалској лиги, али ми немамо никаквог контакта са њима. Тренирамо одвојено.

*Каква је атмосфера у клубу?

Однос међу играчима је задовољавајући. Добро се слажем о  и нема свађе.

*Коју опрему користиш?

Користим копачке Адидас ф 50, које купујем сам,  а дрес и тренерку добијам од клуба. Спонзор нам је „Газпром“.

*Да ли си задовољан начином навијања за први тим Звезде?

Јесам! Одлични су и праве добру атмосферу. Навијачи могу својим навијањем и бодрењем да помогну свом тиму у одношењу победе. Наравно да може да дође и до туча, али то није леп призор и штети  угледу и успеху клуба.

Интервју урадио Александар Комазец, одељење М15

ПОРОДИЧНА ЗАНИМАЦИЈА

 Рукомет је екипни спорт, који се игра са по седам играча на свакој страни и где је циљ противнику дати што већи број голова. Као и у сваком екипном спорту и у рукомету се треба изборити за своје место у тиму, а још је теже истаћи се игром.

   Бојан и Борис Радивојевић, ученици одељења С13 , су рођена браћа која су од малена упућени на бављење овим спортом. Током година, развила се и љубав према рукомету, што је само допринело њиховом успеху на терену.

 ^*Са колико година сте почели да тренирате?

Бојан: Са шест година почели смо да тренирамо у рукометном клубу „Партизан“.Тренирали смо са дечацима 94-95. годиште.

^*Због чега вам се свидео тај спорт?

 Борис: Као мали гледали смо брата на утакмицама и одмах нам се свидео.

 

^* У ком клубу тренирате?

Бојан: Тренирамо у рукометном клубу „Синђелић“ са генерацијом 97–98.

^* На колико сте такмичења учествовали и која сте места освајали?

Борис: Учествовали смо на много такмичења, али издвојићемо  она најбитнија: Првенство Србије ,стигли смо до финала, али смо изгубили и освојили друго место. Лига Београда, стигли смо до финала где смо победили и освојили прво место.

 Бојан: Такође смо учествовали на Новогодишњем интернационалном турниру где смо освојили прво место. Борили смо се са још 16 екипа, како иностраних, тако и наших.

^* Коју позицију играте?

 Бојан: Борис игра лево крило. На прошлом првенству Србије је проглашен за најбоље лево крило у Србији, а ја играм средњег бека и капитен сам екипе.

^* Да ли сте до сада играли за репрезентацију Србије?

 Борис: Ишли смо у кампове, где се окупи 36 најбољих играча у Србији и тренирају заједно.

 Бојан: Ишли смо у Бугарску, у место Бургас, са репрезентацијом и играли смо против екипа које су годину дана старије од нас. Играли смо против Македоније, Бугарске и Молдавије и освојили смо треће место.

^* Носили сте заставе на европским првенствима, како је било?

 Бојан: Прво је било мушко Еврпоско првенство. Фантастичан је осећај стајати поред најбољих играча Европе.

 

Борис: Исто тако је било на Европском првенству за жене. Феноменалан  је био осећај стајати на терену док се интонирају химне  и драго нам је што смо били део тога.

 

^*Какви су вам планови за будућност?

 Бојан: Волели би да наставимо да идемо на окупљања са репрезентацијом, то би нам помогло да напредујемо.

 

Борис: Исто тако желимо да се потрудимо да будемо бољи од старијег брата Богдана. Зато морамо много да се трудимо да би то постигли. 

Интервју урадила Александра Милосављевић С13

Велика тајна живота (Тhe Secret)

 

„Пре годину дана ми се цео свет срушио. Радила сам до изнемоглости. Отац ми је изненада умро, а моје везе су се прекинуле.

Тада нисам знала да ће из мог највећег очаја произаћи мој највећи дар. Имала сам увид у велику тајну. Почела сам да тражим тајну кроз историју. Тајна је била закопана. За тајном се жудело. Тајна је потиснута. Нисам могла да верујем који су сви људи знали за ову тајну. То су били највећи људи у историји (Платон, Шекспир, Њутн, Иго, Бетовен,  Линколн, Едисон, Ајнштајн).

Желела сам само да ту тајну поделим са светом. Почела сам да тражим људе који данас знају за тајну. Почели су се појављивати један за другим.“  (одломак из књиге „Тајна“, писца Ронде Бирн)

Знате, ова тајна вам даје све што желите: срећу, здравље, богатство. Можете имати, радити или бити шта год пожелите. Можете имати све, без обзира колико је велико.

У каквом окружењу желите да живите? Да ли желите да будете милионер? Какав би бизнис волели да водите? Да ли желите више успеха? Шта стварно желите???

Видео сам многа чуда која се дешавају људима: финансијска чуда, чудесна физичка и психичка излечења, поправак веза… Све ово што се дешава је само због знања како применити тајну. Ово је велика тајна живота.

Тајна је одговор на све оно што је прошло, све што јесте и све што ће увек бити. Вероватно сада седите, читате ово и питате се где је тајна.

Испричаћу вам како ја то доживљавам. Сви ми радимо под једном бесконачном силом. Сви живимо под истим и тачним законима. Природни закони универзума су толико тачни, да немамо потешкоће да градимо свемирске бродове којима шаљемо људе на Месец и можемо прецизно, у делић секунде, одредити време слетања. Не занима ме да ли сте из Индије, Србије, Аустралије, Новог Зеланда, Стокхолма, Лондона, Торонта, Монтреала или из Њујорка, сви ми имамо посла са једном силом, једним законом. То је закон привлачења. Тајна је закон привлачности. Све што вам се  дешава у животу, ви то привлачите да се деси. И све се одиграва због слике коју имамо у уму. То је оно о чему размишљате.

Видите, шта год да вам се одигравало у мозгу, ви то привлачите ка себи. Сад, да ли су то људи одувек знали? Можете да се вратите старим Вавилонцима. Одувек су то знали. То је мала, одабрана група људи. Шта мислите, зашто само један одсто популације зарађује деведесет и шест одсто прихода? Мислите да је то случајност? То није случајност. То је тако замишљено. Они разумеју нешто. Разумеју тајну. А ви сте управо упознали тајну. Најлакши начин да се објасни закон привлачности је тај да себе замислите као магнет. И ја знам да ће магнет привући ка себи. Једноставно, закон привлачности каже да слично привлачи слично.

Али говоримо на нивоу мисли. Посао нас као људи јесте да се држимо само онога што желимо, да имамо кристалну слику онога што желимо и према томе почињемо да позивамо највећи закон у универзуму, а то је закон привлачности. Постајете оно о чему највише размишљате. Ако то имате у глави, онда ћете то и држати у рукама. Тај принцип се може сажети у три једноставне речи:

1.Мисли

2.Постати

3.Захвалност

Многи људи не разумеју да мисао има фреквенцију. Свака мисао има своју фреквенцију. Можемо измерити мисао, тако да ако изнова размишљате о тој мисли, ако замишљате да имате најновији аутомобил, да имате новац који вам је потребан да изградите фирму, да нађете комплементарну душу, ако то можете да замислите, онда шаљете стално ту фреквенцију. Мисли шаљу магнетне сигнале, који вам се враћају назад. Ако видите себе у изобиљу и привући ћете га. Увек делује. Сваки пут. Код сваке особе. Ало постоји проблем, јер многи људи мисле о ономе што не желе и питају се зашто им се то стално дешава. Закон привлачења не мари да ли ви сматрате да је нешто добро или лоше, или да ли то желите или не желите. Реагује на ваше мисли, тако да ако седите и гледате у гомилу дугова, осећате се ужасно због тога и то је сигнал који шаљете у универзум. На  пример: „Јао, баш се осећам грозно због овог дуга!“, тиме себи само потврђујете да  то и осећате сваким делићем себе. Дакле, докле год гледате у ту ствар коју желите и кажете „да“, тако активирате мисао.Закон привлачности одговара тој мисли и доноси вам ствари које се поклапају са тим. Али када гледате у нешто што не желите и кажете „не“ томе, ви у ствари то не гурате од себе, већ активирате мисао онога што не желите и сада вам закон привлачности припрема такве ствари. Ово је универзум који је базиран на привлачности. Све је у вези са привлачношћу. Закон привлачности увек ради, било да верујете или не. Увек ради. Можете да размишљате о прошлости, садашњости, будућности, без обзира да ли се сећате, посматрате или замишљате, и даље у том процесу активирате мисли. А закон привлачности, који је најмоћнији у  универзуму, одговара на вашу мисао.

Закон привлачности каже да ћеш имати све што кажеш да желиш и на шта се концентришеш. На пример, ако желиш нешто што је лоше, ствараш још лоших ствари. Неки људи се забрину када почну да схватају тајну, јер се мешају позитивне и негативне ствари. Универзум каже: „Твоја жеља је за мене заповест ма колика она била!“   Значи, можете имати све што сте икада желели, само ако испуните три услова:

1. Стално мислити о томе

2. Жеља за остварењем тога

3. Мораш бити задовољан оним што имаш сада, да би могао у најскорије време да имаш све више, више, више.

Представљање књиге  приредио Стефан Костић, одељење М34

Реп песма за пут у Чешку

Дана 01.12.2012. године у Центру за културну деконтаминацију , одржано је такмичење за ученике који похађају предмет грађанско васпитање  у оквиру конкурса „Корупција-пријавити је или не?“ .  На такмичење се пријавило једанаест средњих  школа из целе Србије. На  завршној конференцији  у оквиру пројекта „Европа виђена нашим очима“, ученици наше школе Маријана Ивковић одељење С35 и Александар Радовановић одељење М31, предвођeни наставницом  грађанског васпитања  Јасминком Филиповић,  показали су  спремљену пауер поинт презентацију, два плаката, један графит и једну реп песму, који су обрађивали проблем корупције.

Захваљујући мојој реп нумери, Техничка школа ГСП  је освојила прво место у овој категорији, а поред ње прошле су и Медицинска школа из Ужица,  представница Пете београдске гимназије, као и ученик Медицинске школе са Звездаре.

Као награду, добили смо петодневни пут у Чешку.  Плакати које смо урадили за ово такмичење, изложени су у холу школе, како би остали ученици могли да се едукују о корупцији,  њеном настанку и последицама.

Победничка песма:

СТОП КОРУПЦИЈИ

Где год се окренем видим мито и преваре,

подвале, људе и њихове душе продане

подмићивање, веза или протекција

ево стиже за све такве важна лекција.

Зашто да ћутим и да трпим и да гледам

како људи пуни пара увек иду преко реда (зашто)

А они који су некад учили школу, због оних

који нису сада висе на бироу.

Зато хајде да устанемо,

очи сви да отворимо,

сви да се удружимо да живимо поштен живот.

Неко од нас мора

овом на пут стати

или ће и даље бити

изволи па плати.

Све има своју цену

али ничег у поштењу

и како ја да се изборим

 у овом систему.

Превише дилема,

 а још више проблема,

запевајмо сви, корупција је тема!

 

Нема преваре,

желим правду на врху

зато… БУДИ ЧОВЕК!

Размисли у тренутку!

 

У граду је хистерија

а правда је мистерија

имам неки осећај да нам се враћа историја,

да нема будућности

јер свако гледа себе,

свако би славу

преко ноћи да стекне,

да потплати и да прође јефтиније

нико се не труди

сви прате туђе линије,

туђе стопе и разне шаблоне

а зна се где те утабане

стазе сада воде

 ка уништењу целога  света,

све се купује и плаћа

а беда све је већа

мито и корупција

свака институција

пала је…

Србији треба револуција!

Зашто не би погледали око себе?

Наш брод тоне,

ко да удара у стене!

 

Нема преваре

Желим правду на врху

зато… БУДИ ЧОВЕК!

Размисли у тренутку!

http://www.youtube.com/watch?v=GtSqSKqwSNw

 

 

Извештај приредио Александар Радовановић, одељење М31

Aјкуле (други део)

ВЕЛИЧИНА АЈКУЛА

Највећа од свих ајкула јесте кит ајкула. Она може да достигне величину од 16,6 метара и тежину од 21 тоне.

Поред  ње постоји и баскинг ајкула од 12,3 метра и са тежином од 16 тона. Обе ове врсте се хране планктонима и криловима и нису месождери.

Занимљива је још и великоуста ајкула (megamoth shark) која може да нарасте преко 5,5 метара и да тежи преко  једне тоне.

Што се грабљивица тиче, ту је на првом месту велика бела ајкула, која достиже дужину од 6,4 метра и  невероватне 3,3 тоне тежине.

Следе тигар ајкула, гренландска и шестошкржна ајкула које у просеку достижу до 6 метара.

Најмања примећена врста имала је 16 центиметара и реч је о патуљасто фењерастој ајкули (способна је да произведе светлост). Веома је ретка врста и живи на дубини између 283–439 метара.

ИМАЈУ ЛИ АЈКУЛЕ ПРИЈАТЕЉЕ?

Постоје две врсте риба које су стални пратиоци ајкула, а то су пилот рибе и реморе. Ове рибе су такође пратиоци и других већих риба, корњача, китова, па и бродова.

Реморе се једноставно закаче за ајкулу по принципу вакума и „возе“ се са њима. На тај начин штеде енергију, јер уместо да саме пливају, ајкуле пливају уместо њих.

На сваком коралном гребену постоји такозвана „станица за чишћење“ коју посећују ајкуле које живе око гребена. Ту постоје рибе чистачи, којима ајкуле дозвољавају да несметано пливају кроз њихова уста и шкрге и тако их чисте од паразита. Те исте рибице, чисте и кожу ајкула, одстрањујући мртве делове коже.

Научницима још увек није јасно како ајкуле обуздавају свој инстинкт за убијањем и никада не нападају ове врсте риба, већ са њима савршено функционишу.

ДА ЛИ АЈКУЛЕ МОРАЈУ НЕПРЕСТАНО ДА ПЛИВАЈУ ДА БИ ПРЕЖИВЕЛЕ?

Већина ајкула мора да плива све време, да би пумпала воду кроз шкрге. То нарочито важи за оне врсте ајкула које живе на отвореном мору. Ако би престале да пливају, потонуле би и угушиле би се. Ове ајкуле уз помоћ мишића увлаче воду на уста, затварају уста и истискују воду кроз шкрге. Залистак спречава да вода одлази у грло, а са друге стране шкржни поклопац спречава да вода улази у тело кроз шкрге. Ако се деси да ајкула буде ухваћена у мрежу, брзо наступају  болне тешкоће у дисању, настале услед мањка кисеоника и ајкула брзо угине.

Са друге стране, постоје и ајкуле које живе на  морском дну и којима није потребно непрестано пливање да би пумпале свежу воду кроз шкрге. То је случај са Порт Џексон ајкулом, која упумпава воду кроз један шкржни прорез, а испумпава на преостала четири. Или вобегонг (wobbegong shark) ајкула, која кроз дисајне шупљине узима воду, а избацује кроз шкрге.

РАЗМНОЖАВАЊЕ АЈКУЛА

Разлика у половима  код ајкула лако је уочљива, нарочито код већих примерака. Мужјаци имају код карличног пераја јасно изражене две споне.

Иначе, сам чин парења ајкула веома је груб и деси се да мужјаци изгризу женку до смрти.

Ајкуле се размножавају на три начина:

1. ОВИПАРНЕ-када се легу јаја која имају облик кожне опне, унутар које се младунци развијају
2. ОВОВИПАРНЕ-јаја су у телу мајке и унутар ње се излежу младунци, који се у мајчиној утроби хране из жуманчане кесице, док се не роде живе ајкулице
3. ВИВИПАРНЕ-рађају се живи младунци

 

(крај другог дела)

Чланак припремила наставница српског језика и књижевности Ивана Перишић 

РИБОЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ

Замислите идиличну слику: шум реке, зеленило свуда око вас, чује се само цвркут птица и зујање пчела. Рај за очи и одмор за душу. Такав призор испред себе има сваки пецарош који се предаје овом спорту у тишини природе.

Тако је и са Владимиром Кољгецијем, учеником одељења М34. Сваки слободан тренутак проводи у природи, где ужива у пецању, дружењу, али и припремању рибе за себе и пријатеље. Сматра да је ово спорт за свакога, без обзира на године и да човек може врло лако да постане завистан од пецања.

*Колико си имао година када си први пут отишао на пецање?

Имао сам око дванаест година када ме је отац одвео на пецање. Није имао с ким да иде, па је позвао мене. Допало ми се пецање и од тада идем увек када имам слободног времена.

*Каква је опрема потребна и да ли избор адекватне опреме утиче на успех?

За речни риболов и белу рибу,  најбоље је кориситити „Шимано“ опрему. За крупније примерке као што су шаран, штука, сом, толстолобик  користим штапове марке „Спортекс“ и машинице „Окума“. Сигурно да боља опрема доприноси  бољем резултату.

 *Звучи скупо?

 Пецање може, али и не мора да буде скуп спорт. Цене опреме су различите и иако је квалитет важан, није и пресудан. Важно је да волите овим да се бавите. За мале паре може да се купи солидна опрема.

*Које мамце користиш?

За белу рибу користим црве и готову храну за рибе. За сома је потребан дурдубак (дебела, црна глиста), док је шарана потребно хранити три до пет месеци кукурузом, да би могао да буде упецан. Постоји и боило за шарана, када се он поред удице, пеца и на длаку.

*Колико је потребно времена да се ухвати риба?

Ту нема никаквог правила! Може да се деси да у једном дану упецате и сто килограма рибе, а некада не ухватите ништа. Једном сам сома „чекао“ десет сати, другог дана преко шест и тек сам трећег дана имао среће да га упецам!

*Да ли се разликује пецање на реци од пецања на мору?

Разликују се и то много, од избора мамаца, па до опреме. Скушу сам на пример, упецао на специфичној удици која се састоји од седам мањих удица, испод којих се налази торпедо олово. Када сам забацио овакав мамац, наишло је јато скуша и упецао сам седам комада одједном! Исто тако сам на обичан хлеб упецао октопода. То уопште нисам очекивао!

*Због чега је пецање популаран спорт?

Пецање смируј живце, опушта, нарочито након стресног дана. Пецароши уживају у природи, миру и тишини. Мобилни телефони су тада искључени, нема буке, само сте ви и вода.

*Знаш ли да спремаш неке рибље специјалитете?

Знам неколико! На пример: шницле од сома, рибљу чорбу, гирице. Свака риба се спрема на свој начин, а на укус доста  утиче избор зачина и прелива.

*Да ли ти се догодила нека незгода приликом пецања?

Десила ми се једном, док сам вадио сома тешког 12 килограма! Борио сам се са њим скоро сат времена, да бих на крају упао у воду до струка. Био сам скроз мокар, али и срећан, јер сом није успео да побегне!

*И за крај, да ли је тачно да риболовци воле да преувеличавају и измишљају приче?

 Наравно да то није тачно! Све што сам вам данас рекао , истина је!  (смех)

Интервју урадио Адмир Арифи, одељење М34

Спорт снаге и окретности

Рвање је назив за спортску борбу између двојице такмичара са циљем да се противник обори на земљу без коришћења удараца, само снагом мишића и спретним захватом руку. По стиловима се дели на грчко-римски стил, у коме су забрањени захвати испод појаса и на слободни стил,  где су захвати испод појаса дозвољени.

Овај спорт је идеалан за све оне младе људе који имају вишак енергије, а коју не знају како да искористе. Уместо да је погрешно усмере на туче или брзу вожњу, боље би било да упишу овај спорт и на тај начин себи учине највећу услугу. Ово није само спорт снаге, већ и брзине и окретности, где се противник савладава без силе и удараца.

Овом олимпијском дисциплином  овладао је и  Жарко Велимировић, ученик одељења М34.

*Зашто баш рвање?

Било је потпуно случајно! Са другом сам отишао на један тренинг, допало ми се и од тада константно одлазим на тренинге  већ неколико година.

*Од  које године тренираш и где?

Рвањем се бавим од своје девете године,а  члан сам РК Партизан, у Хумској. То ми је први клуб и веома сам задовољан сарадњом са тренером и друговима. У овом клубу постоје можда најбољи услови за тренирање код нас.

 *Којим стилом се бориш?

Најчешће грчко-римским, а понекад и слободним.

*Шта је све потребно од опреме за бављење овим спортом?

Потребне су патике, мајица, трико и евентуално штитници за колена (ако имам болове).

*Да ли си освојио неке медаље?

Освајао сам многе медаље, али су ми две најзначајније: једна је за освојено прво место  за кадете на Купу Србије и друга за освојено треће место на такмичењу у Федерацији  Босне и Херцеговине.

*Опиши нам један твој тренинг!

Тренирам једном дневно, али сваког дана. Тренинг ми се састоји од вежби загревања, трчања, истезања, гимнастике, а тек онда се прелази на вежбање технике борбе и на вежбе снаге.

*Који ти је омиљени захват?

То је свакако руски појас.

 *Које су теже, а које лакше повреде?

У лакше спадају набијање прста и  разна истегнућа, које сам ја имао неколико пута. Теже су када на пример излети раме или нога.

 *Постоји ли посебан режим исхране?

Такмичимо се у рангу од 55 кг, па до 120 килограма. У зависности од висине и грађе, морамо да регулишемо тежину пред свако такмичење. Иначе нема неког посебног начина исхране.

*Како се бодују захвати на такмичењима?

Бодује се главни захват, тзв. туш. Он се изводи тако што се противник обори на леђа и у том положају мора да буде задржан 3 секунде.

*Колико је интересовање људи за бављење овим спортом код нас?

Интересовање је слабо. Једино у Војводини рвање изазива мало већу пажњу, али је све то недовољно.  Више се пажње посвећује другим индивидуалним спортовима, као што је тенис тренутно.

*Ако би ти се указала прилика, да ли би прешао у неки рвачки клуб у иностранству?

Нисам о томе никада размишљао. Евентуално у неки московски клуб, али заиста не размишљам о томе. Задовољан сам условима у Партизану!

*Познајеш ли неке девојке које се баве рвањем?

Познајем неколико њих, али никада нисмо тренирали заједно. Не знам ни како би то изгледало. Мада, можда и не би било лоше (смех).

Интервју урадио Лука Ињац, одељење М34

Ауто-мото секција Техничке школе ГСП

Ауто-мото секција Техничке школе ГСП, коју води наставник Марко Илић,   је у оквиру свог плана и програма била суорганизатор релија историјских возила кроз централну србију под насловом “Лагано Србијом”.

Старт релија је био у Обреновцу а циљ у Ивањици. Рели је уприличен и поводом Нушићевих дана у Ивањици и сајма шљива у Осечини.

Учествовало је 17 возила од којих је најстарији био аутобус “пионир”  из 1939. Године,  а најмлађи алфа ромео спајдер из 1972.

Цео рели је протекао без кварова и непредвиђених ситуација .

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Посетиоци  скупова  и места кроз које је рели прошао су имали прилике да уживо виде неке од врло ретких возила из разних епоха  и  подсете се на развој аутомобилске индустрије како код нас тако и у свету.

Својим учешћем као суорганизатор (брендирањем аутомобила) школа је имала својеврсну промоцију својих активности.

Лет са голубовима

Каже се, не без разлога, да онај ко не воли животиње, не воли ни људе.  Не може свако да гаји животиње, да им пружа своју љубав и да живи са њима.  Тај неко мора да буде пажљив, савестан и спреман да све своје време посвети љубимцима.

Такав је управо ученик одељења М14 Марко Цветковић. Он се већ дуги низ година бави голубарством, сам прави голубарнике и дресира своје птице. Воли да проводи време са њима, сматра да су то интелигентне животиње и да ова вештина оплемењује човека.

*Када си заволео голубове и голубарство?

Голубове сам заволео са пет година. На идеју да се бавим голубарством дошао сам заједно са још једним другом. Нас двојица смо случајно ухватили два голуба, затим смо направили кавез и решили да се бавимо узгојем голубова.

*Какав је ово хоби и да ли је скуп?

Голубарство може да буде скупо, јер поједини примерци коштају и преко 200 евра. Десило се да је један љубитељ овог хобија дао аутомобил за голуба! Иначе, голубарство је племенита вештина,  која опушта, смирује и не захтева велика улагања.

*Да ли ти неко помаже у овоме?

У почетку ми је много помагао деда, јер се и он некада бавио узгајањем голубова. Сада ми да по неки савет, јер ипак има више искуства.

*Која ти је омиљена врста голуба?

Српски високолетачи

*Где узгајаш голубове и да ли се у твом месту још неко бави овим хобијем?

Живим у Заклопачи и поред мене још петнаестак људи држи голубове. Неки од њих се већ двадесет година баве узгајањем. Један има чак три стотине голубова које држи у великом кавезу!

*Колико ти имаш примерака?

Ја тренутно имам осамдесет, а у једном тренутку сам имао и преко две стотине комада! Морао сам да их продам или пустим, јер је то било превише за мене.

*Ко ти је саградио голубарник?

Голубарник сам направио заједно са мојим другом. Није тешко! За један дан смо успели да саградимо два голубарника и два трема.

*Ако због других обавеза не стигнеш да нахраниш голубове, ко то чини уместо тебе?

Деда то ради уместо мене, јер голубови морају редовно да се хране. Прво храни прилазе мужјаци, затим долазе женке, па тек онда пилићи. То је некаква хијерархија код њих. Умеју да буду и љубоморни! Деси се да мужјак чува своју женку и не дозвољава другом мужјаку да јој се удвара. Тада се деси да супарничког мужјака кљуцањем удаљи од своје женке.

*Чиме храниш голубове?

Храним их кукурузом, пшеницом, јечмом, и сунцокретом.

*Користиш ли стручну литературу како би проширио знање?

Имам доста књига које говоре о овој теми, а већину сам добио од једног старог голубара.

*Да ли се голубови разбољевају и од чега?

Наравно да се деси да се разболе и угину. Најчешће се заразе преко хране када кљуцају кукуруз којим су се претходно хранили врапци.

*Ко дресира твоје голубове?

Дресирам их сам. У почетку морам да их везујем док их пуштам из кавеза, све док не науче да се сами враћају. Сви голубови су ми прстеновани и на тај начин се увек зна који голуб припада мом јату.

*Колико жена познајеш које се баве овим хобијем?

До сада нисам упознао ни једну, јер их вероватно има јако мало. Једну девојку сам видео на телевизији у емисији „Мој љубимац“. Био сам зачуђен, јер је ово углавном мушки хоби. То не значи да жене нису добродошле!

 

Интервју урадио Милош Игњатовић, одељење  М14