Aјкуле (други део)

18 нов

ВЕЛИЧИНА АЈКУЛА

Највећа од свих ајкула јесте кит ајкула. Она може да достигне величину од 16,6 метара и тежину од 21 тоне.

Поред  ње постоји и баскинг ајкула од 12,3 метра и са тежином од 16 тона. Обе ове врсте се хране планктонима и криловима и нису месождери.

Занимљива је још и великоуста ајкула (megamoth shark) која може да нарасте преко 5,5 метара и да тежи преко  једне тоне.

Што се грабљивица тиче, ту је на првом месту велика бела ајкула, која достиже дужину од 6,4 метра и  невероватне 3,3 тоне тежине.

Следе тигар ајкула, гренландска и шестошкржна ајкула које у просеку достижу до 6 метара.

Најмања примећена врста имала је 16 центиметара и реч је о патуљасто фењерастој ајкули (способна је да произведе светлост). Веома је ретка врста и живи на дубини између 283–439 метара.

ИМАЈУ ЛИ АЈКУЛЕ ПРИЈАТЕЉЕ?

Постоје две врсте риба које су стални пратиоци ајкула, а то су пилот рибе и реморе. Ове рибе су такође пратиоци и других већих риба, корњача, китова, па и бродова.

Реморе се једноставно закаче за ајкулу по принципу вакума и „возе“ се са њима. На тај начин штеде енергију, јер уместо да саме пливају, ајкуле пливају уместо њих.

На сваком коралном гребену постоји такозвана „станица за чишћење“ коју посећују ајкуле које живе око гребена. Ту постоје рибе чистачи, којима ајкуле дозвољавају да несметано пливају кроз њихова уста и шкрге и тако их чисте од паразита. Те исте рибице, чисте и кожу ајкула, одстрањујући мртве делове коже.

Научницима још увек није јасно како ајкуле обуздавају свој инстинкт за убијањем и никада не нападају ове врсте риба, већ са њима савршено функционишу.

ДА ЛИ АЈКУЛЕ МОРАЈУ НЕПРЕСТАНО ДА ПЛИВАЈУ ДА БИ ПРЕЖИВЕЛЕ?

Већина ајкула мора да плива све време, да би пумпала воду кроз шкрге. То нарочито важи за оне врсте ајкула које живе на отвореном мору. Ако би престале да пливају, потонуле би и угушиле би се. Ове ајкуле уз помоћ мишића увлаче воду на уста, затварају уста и истискују воду кроз шкрге. Залистак спречава да вода одлази у грло, а са друге стране шкржни поклопац спречава да вода улази у тело кроз шкрге. Ако се деси да ајкула буде ухваћена у мрежу, брзо наступају  болне тешкоће у дисању, настале услед мањка кисеоника и ајкула брзо угине.

Са друге стране, постоје и ајкуле које живе на  морском дну и којима није потребно непрестано пливање да би пумпале свежу воду кроз шкрге. То је случај са Порт Џексон ајкулом, која упумпава воду кроз један шкржни прорез, а испумпава на преостала четири. Или вобегонг (wobbegong shark) ајкула, која кроз дисајне шупљине узима воду, а избацује кроз шкрге.

РАЗМНОЖАВАЊЕ АЈКУЛА

Разлика у половима  код ајкула лако је уочљива, нарочито код већих примерака. Мужјаци имају код карличног пераја јасно изражене две споне.

Иначе, сам чин парења ајкула веома је груб и деси се да мужјаци изгризу женку до смрти.

Ајкуле се размножавају на три начина:

  1. ОВИПАРНЕ-када се легу јаја која имају облик кожне опне, унутар које се младунци развијају
  2. ОВОВИПАРНЕ-јаја су у телу мајке и унутар ње се излежу младунци, који се у мајчиној утроби хране из жуманчане кесице, док се не роде живе ајкулице
  3. ВИВИПАРНЕ-рађају се живи младунци

 

(крај другог дела)

Чланак припремила наставница српског језика и књижевности Ивана Перишић 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: