Порекло ајкула

12 мај

  Ајкуле су се налазиле у океану још у праисторијско време, много пре него што су први кичмењци испузали на земљу, пре појаве првих инсеката, чак и пре него што су се појавиле многе биљне врсте на земљи. Пронађени фосилни остаци ајкула показују да су старије од диносауруса. Иза себе имају више од 450 милиона година независне еволуције . Међутим, ни једна од оних врста ајкула које данас познајемо, не би могла да се препозна у тим праисторијским примерцима. Најстарији фосилни остаци савремених врста ајкула стари су отприлике 100 милиона година (утврђено на фосилном остатку мако ајкуле), а најстарији пронађени зуби Велике беле ајкуле, стари су 60-65 милиона година. Најстарији фосилни остаци зуба нису били старији од 400 милиона година, што поједине научнике наводи на закључак да прве ајкуле нису имале зубе. Ипак, најстарији пронађени фосилни остатак је крљушт, чија се старост процењује на 450 милиона година.  Од настанка, па до данашњих дана, ајкуле се готово уопште нису измениле! Остале су оно што су и биле-савршени морски предатори.

Још од тренутка када су људи почели да се баве риболовом и да пливају, постали су свесни ајкула и могућности да буду нападнути од њих.

Аристотел и Херодот су писали о овим рибама, а Магелан их је називао људождерима.

Реч  ајкула (енгл.SHARK ) се први пут појављује 1569.године, а први су је користили морнари који су се налазили у експедицији сер Џона Хоукинса. До тада је коришћена шпанска реч „TIBURON“.

Ајкуле су одувек палиле машту књижевника и филмских стваралаца. Најпознатија дела у којима се појављују ове величанствене рибе јесу:  Библија (књига о Јову  41:14), роман „Моби Дик“ Хермана Мелвила, „20 000 миља под морем“ Жила Верна, као и филм „Чељусти“ (код нас преведен као „Ајкула“) редитеља Стивена Спилберга из 1975.године.

 

У околини Београда нађени су фосилни остаци чија је старост процењена на 15 милиона година. Они сведоче о постојању ајкула у Панонском мору.

Најспектакуларнији праисторијски примерак јесте CARCHARODON MEGALODON , предак Велике беле ајкуле.

 

Био је дужи од 12 метара. Живео је око 25-1,6 милиона година п.н.е. То је био највећи морски грабљивац у историји планете. Чељусти су му биле широке 1,8 метара, а дуге 2,1 метар. Отварале су се веома широко како би грабљивица могла да прогута и највећи плен.

Чељуст се највероватније састојала од стотину зуба. Зуб је био дуг 18 цм. Мегалодон није жвакао храну, већ је кидао и гутао велике комаде плена.С обзиром на величину моћне вилице, могао би без проблема да прогута свог савременика Велику белу ајкулу (Carcharodon carcharias), као и мањи аутомобил.

http://www.youtube.com/watch?v=icqNVINIgQY

(крај првог дела)

Чланак припремила наставница српског језика и књижевности Ивана Перишић 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: