Песме

29 апр

ГСП

Сви људи ГСП воле,

ГСП аутобуси, ГСП троле.

ГСП их до посла вози

и са посла редовно довози.

За ГСП школу сви знају,

ђацима у њој је као у рају.

Али и нас, ђаке срце боли

кад морамо да кажемо Збогом

нашој школи.

И опет сутра срећа нас дирне

јер се враћамо у школу и због

тога мање се брине.

Школа нам је све на свету

и кад смо у њој осећамо се

као птице у лету.

Ненад Тошић, С-17

 

 

БУС ПЛУС

 

За ГСП школу од раније знате,

ал’ у ГСП превозу избацише карте.

Сада ни маркица више не важи

али се БУС ПЛУС картица свуда тражи.

Уђем у аутобус и будем фин,

откуцам картицу јер је то „ин“.

А гласовна навигација сваку улицу прича,

тако да више не можемо да се

изгубимо усред нашег градића…

И тако нам је картица помогла свима,

зато се захваљујемо људима

из БУС ПЛУС тима!

Ненад Тошић, С-17

 

 

ЉУБАВНА ПЕСМА

 

Љубав је нешто најлепше,

она од почетка света на земљи бејаше.

И сваког дана нека нова љубав…настане, а

некада она, чак и нестане.

Људи се заљубљују свакога дана,

јер човек у љубави је скроз без мана.

А најлепше је када нам вољена љубав сврати,

и онда нас кроз цео живот срећа прати.

Љубав некада зна и компликована да буде,

али као што кажу: Све је за људе!

И свакога дана, она је свуда око нас,

и за све људе, она је спас!

Ненад Тошић, С-17

 

 

  

БЕЛИ ГРАД

Овај живот није игра.

Овај живот некад води на погрешан пут,

знам.

Овај живот зна некад и превише боли.

Хоћу рећи да Београд, мој град је, молим!

Живот, доноси свакојаке глупости.

Београд губим, јер нема више љубави.

Само помозите, сада ћу да га вратим.

Бели град ћу назвати именом Мати.

Сада реци да ли чуваш мој бели град

јер, ја му требам, њему сам ја потребан.

Уништавају га данас људи из Србије,

уместо да га красе, они праве луднице.

Где је сада отишао сав овај свет?

Куда нас води овај живот, можда сам и слеп.

Али једно бар видим, и једно чујем

У граду нашем љубави нема заувек.

Ово сме да се промени, неће бити исто.

Неће бити исто као пре што је било.

Постаће још горе, јер смо кренули сви доле.

Овај живот тужан је, речи некад превише боле.

Боле јаке ствари, она љубав сада убија,

у нашем граду као да је лудница.

Нема срећне деце, нема више нас.

Овај живот тужна је прича, нема више спас.

Београде, зашто је све отишло?

Зашто нашу љубав нешто је сломило?

Дао бих све да опет уђем у тај свет,

дао бих све да опет буде као пре.

Данијел Калањ, С-27

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: